Pravila tradicionalnog izgovora

Tradicionalni izgovor, ili srednjovekovni izgovor, upotrebljava se u medicini i pravu, i mnoge poznate latinske reči i imena uneti su u naš jezik po njemu. Zbog toga ćemo ga i mi detaljnije opisati, sa primerima iz medicine, koji su nam već poznati iz svakodnevnog iskustva.

Većina slova latinske abecede izgovara se isto kao u našem jeziku. Tako na primer vena, membrana, ruptura, abdomen, duodenum, medicina, ligamentum, organum, otitis, receptum, receptura, sinus, terminus, arteria, biopsia, gastritis, pneumonia, nervus, insomnia, status, gradus, stomatologus, aorta,tumor…

Izgovor diftonga ae i oe

Diftonzi ae i oe se po tradicionalnom izgovoru izgovaraju kao e:

anaemia, gangraena, paediater, oedema, haemoglobinum, laesio, praeparatum

Samo ako se iznad drugog dela diftonga nalaze dve tačkice ili crtica, izgovaraju se oba vokala:

aër, poësis

Izgovor slova c

Slovo c se ispred vokala e i i izgovara kao c:

medicina, receptum, cellula, bacillus, cystis, caelibatus

Dvostruko slovo c se ispred vokala e i i izgovara kao kc:

vaccina, accentus

U ostalim položajima slovo c se izgovara kao k:

caries, collega, crisis, clinica, acutus, bacterium, streptococcus, hoc, candida albicans, coma, colon, contra

Izgovor grčkih suglasnika

Grafija ch služi za obeležavanje grčkog h, koje se drukčije izgovaralo nego latinsko:

chirurgus, chronicus

Grafija ph, th, rh, rrh takođe služi za obeležavanje grčkih suglasnika koji su se drugačije izgovarali od latinskog. Po tradicionalnom izgovoru čitaju se kao f, t i r.

physiotherapia, rheuma, cirrhosis, haemorrhagia, asthma, pharmaceuta

Izgovor grupe qu i ngu

Grafija qu služi za obeležavanje labiovelarnog suglasnika koji se u naš jezik prenosi kao kv:

aqua, quadratus, quartus, quintus, sequela

Grupa –ngu– između vokala izgovara se kao ngv:

lingua, sanguis

Izgovor sonanta j

Slovo i ispred vokala na početku reči ili sloga čita se kao j:

iuventus, ieiunum, iecur, maior, iniectio

Izgovor grupe -ti-

Grupa –ti– se ispred vokala izgovara kao ci:

actio, reactio, complicatio, operatio, potentia, insufficientia

Ovo pravilo ne važi ako se ispred grupe –ti– nalazi s ili x:

combustio, mixtio

Izgovor slova s

Slovo s se između dva vokala ili između n i vokala može čitati kao z:

dosis, prognosis, diagnosis, psychosis, causa, sensus, sensualis

Ispred m u rečima grčkog porekla uvek se čita kao z:

spasmus, aneurysma

To su bila osnovna pravila tradicionalnog izgovora.

Pismo i izgovor

Jedno pismo i dva izgovora, to je karakteristika latinskog jezika. Njegovo pismo znamo svi, jer je u osnovi svih savremenih latinica, od engleske do pin jina, kineske latiničke transliteracije. Ima čak i manje slova od engleske abecede, jer nema znak za W, J se uglavnom ne koristi, a K samo u retkim rečima,  Y i Z samo u rečima grčkog porekla. To je, znači, abeceda od 21 slova, manje nego u grčkom alfabetu, iz koga vodi poreklo.

Dva izgovora već predstavljaju veći problem. Koji izabrati? Ako izaberemo klasični izgovor, taj će izgovor razumeti svako ko govori sa klasičnim izgovorom u svetu. S druge strane, latinske reči i razna imena iz klasične tradicije ušla su u naš jezik sa tradicionalnim izgovorom, tako da govorimo o Ciceronu i Edipu, a ne o Kikeronu i Ojdipu, o rotaciji i revoluciji, akcentu i vakcinaciji, a ne rotatiji, revolutiji, akentu i vakinatiji. Međutim, tradicionalni izgovor nije univerzalan kao klasični, i svaki jezik ima svoju varijaciju. Ako bi nam Englez rekao „Vinaj, vajdaj, vajsaj“, morali bismo ga zamoliti da to napiše da bismo shvatili da nam je rekao „Veni, vidi, vici“ – dođoh, videh, pobedih.

izgovorПреузми

Mi ćemo u školi učiti tradicionalni izgovor, jer je manje verovatno da ćete sa strancima razgovarati o klasičnoj filologiji nego da već poznajete neke reči ili pojmove iz latinskog jezika i antičke civilizacije. Zato ćemo krenuti od onog što nam je poznato (kvadrat, hartija, enciklopedija, penal, akcija, reakcija, akcenat, prezent, prezentacija itd) i pokušati da na isti način izgovaramo latinske glasove.

Latinski jezik spada u jezike koji su striktni po pitanju akcenta, postoji samo jedno pravilo: ako je pretposlednji slog (penultima) dug, naglašen je; ako je kratak, naglašen je slog ispred njega (antepenultima). I to je to: nema akcenta na poslednjem slogu (sem kod jednosložnih reči, naravno) i nema akcenta ispred antepenultime. Jednostavno, zar ne? Ali kad je penultima duga, a kad ne? To već malo otežava stvari, ali ne zaboravite da postoje samo dve mogućnosti: ILI penultima, ILI antepenultima – isključiva disjunkcija. Nema drugog sloga na kome može biti akcenat. A koji je od ova dva? To zavisi od dužine i kratkoće sloga, koji se u udžbeniku prve godine obeležavaju dijakritičkim znacima. Ali ništa vam ne može koristiti sem prakse.

Latinski jezik – mrtav ili ne?

Neki misle da je mrtav. Sledeći video objašnjava kako je umro.

Ali da jeste, da li bi ovaj video bio smešan? Mislite o tome.

Neki misle da je ne-mrtav, opstaje kao zombi zahvaljujući nauci.

Neko misli da nije mrtav, nego u dubokoj hibernaciji.

Neko misli da nije mrtav, čak i peva o tome.

Neki prave i novine na njemu.

Da je mrtav, da li bi svaki doktor od Hanti-Mansijska do Ognjene zemlje znao šta znači fraktura ili tumor? Mislite o tome.

Da je mrtav, da li bi svi pravnici znali šta znači korpus delikti ili in flagranti? Mislite o tome.

Razmislite o tome koliko savremenih jezika vodi poreklo direktno iz latinskog jezika (romanski jezici).

Razmislite o tome koliko latinskih reči svakodnevno koristimo i u našem jeziku. Evo samo nekih primera:

kvadrat, linija, doktor, profesor, fakultet, univerzitet, student, studije, adolescent, seks, pol, audio, video, konzerva, nacija, rubrika, alimentacija, kompjuter, monitor, kapital, ceremonija, civil, milicija, prezent, perfekat, futur, plus, minus, maksimum, minimum, akcija, reakcija, aktiv, pasiv, rotacija, revolucija, orbita, eksplozija, motor, motiv, monstrum, genije, invalid, debil, cirkus, disciplina, tabla, tabela, rezultat, minut, sekund itd.

Razmislite o tome da u našem jeziku koristimo latinske nazive za mesece u godini: januar, februar, mart, april itd.

A da ne bismo previše razmišljali, podsetimo se da je Branislav Nušić jedno poglavlje svoje Autobiografije nazvao Mrtvi jezici. Sledi citat:

Kao ostaci izumrlih naroda, rimskog i jelinskog, žive još i danas, rasuti po raznim gimnazijama, profesori latinskog i grčkog jezika. Da nisu Ciceron i Tacit, Homer i Demosten, Tit Livije, Seneka, Marko Aurelije, Ovidije i drugi napisali nekoliko školskih zadataka kojima se vekovima ubijaju u glavu mlade generacije, oni ostaci starih Rimljana i Jelina, profesori, sasvim bi izumrli.

I još jedan:

Ja razumem da izumre jedan jezik, a da živi narod, ali da izumre narod, a da živi jezik, to nikako ne razumem. I još da taj jezik živi pod imenom mrtav jezik. Zamislite, molim vas, kakvo je to zanimanje: profesor mrtvog jezika? Jer ja mislim da mrtav jezik i ne može za što drugo biti upotrebljen do kao profesorska profesija … A ne možete ga ni u praktičnom životu upotrebiti. jer ja mislim da vam ne bi ništa vredeo ovakav oglas, recimo: „Mlad i sposoban čovek, koji sem maternjeg zna i jedan mrtav jezik, nudi se itd.“

I za kraj, nešto novo:

Pa sad recite da je mrtav! Ovo sam našla danas na twitteru 🙂

Brojevi

Osnovni brojevi

I	ūnus, ūna, ūnum	XI	ūndecim	XXI	vīgintī et ūnus	CI	centum et ūnus
II	duo, duae, duo	XII	duodecim	XXII	vīgintī et duo	CC	ducentī, ducentae, ducenta
III	trēs, tria	XIII	tredecim	XXX	trīgintā	CCC	trecentī, trecentae, trecenta
IV	quattuor	XIV	quattuordecim	XL	quadrāgintā	CD	quadringentī, quadringentae, quadringenta
V	quīnque	XV	quīndecim	L	quīnquāgintā	D	quīngentī, quīngentae, quīngenta
VI	sex	XVI	sēdecim	LX	sexāgintā	DC	sescentī, sescentae, sescenta
VII	septem	XVII	septendecim	LXX	septuāgintā	DCC	septingentī, septingentae, septingenta
VIII	octō	XVIII	duodēvīgintī	LXXX	octōgintā	DCCC	octingentī, octingentae, octingenta
IX	novem	XIX	ūndēvīgintī	XC	nōnāgintā	CM	nōngentī, nōngentae, nōngenta
X	decem	XX	vīgintī	C	centum	M	mīlle

Osnovni brojevi

Osnovni brojevi su većinom nepromenljive reči. Promenljivi su brojevi jedan, dva i tri, kao i stotine od dvesta do devetsto. Broj jedan se menja po pravilnoj zameničkoj promeni, broj dva ima dvojinsku promenu, a broj tri se menja kao pridev treće deklinacije u množini. Stotine se menjaju kao pridevi prve i druge deklinacije u množini.

padež	muški rod	ženski rod	srednji rod
nom.	DUO	DUAE	DUO
gen.	DUORUM	DUARUM	DUORUM
dat.	DUOBUS	DUABUS	DUOBUS
acc.	DUOS	DUAS	DUO
abl.	DUOBUS	DUABUS	DUOBUS

Promena broja dva – dvojinska promena

Po dvojinskoj promeni se menjaju duo,duae,duo – dva i ambo,ambae,ambo – oba.

Flebamus ambo – Plakali smo obadva.

Broj mille – hiljadu je nepromenljiv u jednini, dok se njegova množina menja kao pridev III deklinacije srednjeg roda

mille – množina
nom.	milia
gen.	milium
dat.	milibus
acc.	milia
abl.	milibus

Promena množine broja mille – hiljadu

• unus homo – jedan čovek
• duo homines – dva čoveka
• tres homines – tri čoveka
• quattuor homines – četiri čoveka
• quinque homines – pet ljudi
• centum et unus homines – sto jedan čovek
• ducenti homines – dvesta ljudi
• ducentae feles – dvesta mačaka
• ducenta ova – dvesta jaja
• mille homines – hiljadu ljudi
• duo milia hominum – dve hiljade ljudi
• Cibum paro ducentis hominibus – Spremam hranu za dvesta ljudi

Kao što se vidi iz ovih primera, slaganje brojeva je drugačije nego u našem jeziku. Samo množina broja mille – hiljadu zahteva genitiv množine, kod svih ostalih osnovnih brojeva većih od jedan imenica ostaje u padežu u kome bi bila da nema broja.

• albae feles – bele mačke
• albae feles VI – belih mačaka šest

Redni brojevi

Redni brojevi se menjaju kao pridevi prve i druge deklinacije.

1	I	prīmus	11	XI	ūndecimus	21	XXI	vīcēsimus prīmus	101	CI	centēsimus prīmus
2	II	secundus	12	XII	duodecimus	22	XXII	vīcēsimus secundus	200	CC	ducentēsimus
3	III	tertius	13	XIII	tertius decimus	30	XXX	trīcēsimus	300	CCC	trecentēsimus
4	IV	quārtus	14	XIV	quārtus decimus	40	XL	quadrāgēsimus	400	CD	quadringentēsimus
5	V	quīntus	15	XV	quīntus decimus	50	L	quīnquāgēsimus	500	D	quīngentēsimus
6	VI	sextus	16	XVI	sextus decimus	60	LX	sexāgēsimus	600	DC	sescentēsimus
7	VII	septimus	17	XVII	septimus decimus	70	LXX	septuāgēsimus	700	DCC	septingentēsimus
8	VIII	octāvus	18	XVIII	duodēvīcēsimus	80	LXXX	octōgēsimus	800	DCCC	octingentēsimus
9	IX	nōnus	19	XIX	ūndēvīcēsimus	90	XC	nōnāgēsimus	900	CM	nōngentēsimus
10	X	decimus	20	XX	vīcēsimus	100	C	centēsimus	1000	M	mīllēsimus

Redni brojevi

Osnovni i redni brojevi od jedan do deset

Izuzeci u komparaciji

Šest prideva treće deklinacije sa dva završetka ne gradi superlativ pomoću nastavka –issimus,-issima,-issimum, već na osnovu dodaje nastavke –limus,-lima,-limum

• facilis,-e lak
  • facillimus,-a,-um najlakši
• difficilis,-e težak
  • difficillimus,-a,-um najteži
• gracilis,-e tanak
  • gracillimus,-a,-um najtanji
• humilis,-e nizak
  • humillimus,-a,-um najniži
• similis,-e sličan
  • simillimus,-a,-um najsličniji
• dissimilis,-e različit
  • dissimillimus,-a,-um najrazličitiji

Supletivna komparacija prideva

Pet prideva prve i druge deklinacije ima supletivnu komparaciju:

• bonus,3 dobar
  • melior,melius bolji
    • optimus,-a,-um najbolji
• malus,3 zao
  • peior,peius gori
    • pessimus,-a,-um najgori
• magnus,3 velik
  • maior,maius veći
    • maximus,-a,-um najveći
• parvus,3 mali
  • minor,minus manji
    • minimus,-a,-um najmanji
• multus,3 mnogi
  • multum mnogo
  • multi mnogo
    • plus više
    • pluris više
      • plurimum najviše
• multi,-ae,-a mnogi
  • plures,plura više njih
    • plurimi,-ae,-a najviše njih, većina

komparacija-prideva-1Преузми

Oblici multi i pluris koriste se koriste se kao genitiv vrednosti ili cene.

• Quanti constat ista tunica? Pluris quam illa.

• Koliko košta ova tunika? Više nego ona.

Za razliku od našeg jezika, u latinskom komparativ i superlativ prideva multus imaju potpunu promenu u množini, kao i pozitiv.

• Multos amicos habeo – Imam mnogobrojne prijatelje. Imam mnogo prijatelja.
• Plures amicos habeo quam tu. – Imam više prijatelja nego ti.
• Plurimi mei amici feles amant. – Većina mojih prijatelja voli mačke.

Nox erat et caelo fulgebat luna sereno
inter minora sidera.

Noć je bila i mesec na vedrom je sijao nebu
okružen manjim zvezdama.

Horacije

Pessima res publica, plurimae leges. – Najgora država, najviše zakona.

Tacit

Opisna komparacija prideva

Opisna komparacija prideva nije uobičajena u našem jeziku, ali nam je poznata iz drugih savremenih jezika; umesto građenja komparativa i superlativa, oni se opisuju pomoću priloga sa značenjem više (komparativ) i najviše (superlativ), kao što su u francuskom plus za komparativ i le plus za superlativ, ili more za komparativ i the most za superlativ u engleskom.

• francuski beaux – plus beaux – le plus beaux
• engleski beautiful – more beautiful – the most beautiful

Ovakva komparacija postoji i u latinskom jeziku za tačno određenu grupu prideva. To su pridevi prve i druge deklinacije na -us koji ispred završetka -us u nominativu jednine imaju vokal -i-, -e- ili -u-.

• idoneus,3 – pogodan
• necessarius,3 – potreban
• strenuus,3 – odlučan

U ovu grupu ne spadaju pridevi kao što je antiquus,3 – drevan, jer ispred završetka -us nemaju vokal -u-, nego suglasnik –qu– (kv).

Pridevi sa opisnom komparacijom u latinskom jeziku opisuju komparativ i superlativ pomoću priloga magis za komparativ i maxime za superlativ.

pozitiv	komparativ	superlativ
idoneus pogodan	magis idoneus pogodniji	maxime idoneus najpogodniji
necessarius potreban	magis necessarius potrebniji	maxime necessarius najpotrebniji
strenuus odlučan	magis strenuus odlučniji	maxime strenuus najodlučniji

opisna komparacija prideva

Komparacija prideva

pozitiv	komparativ	superlativ
latus,3	latior,-ius	latissimus,-a,-um
gravis,-e	gravior,-ius	gravissimus,-a,-um
felix,-icis	felicior,-ius	felicissimus,-a,-um
tener,-era,-erum	tenerior,-ius	tenerrimus,-a,-um
celeber,-bris,-bre	celebrior,-ius	celeberrimus,-a,-um
uber,-eris	uberior,-ius	uberrimus,-a,-um

Primeri komparacije prideva

U latinskom jeziku, kao i u našem, komparacija prideva ima tri stupnja poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ. Komparaciju imaju samo opisni pridevi, jer ne može nešto biti rimskije ili peščanije od nečeg drugog, ali može biti lepše, sjajnije, pametnije, gluplje, zelenije, crnje, grublje, glasnije, tiše…

Prideve smo dosad radili u pozitivu, i, kao što znamo, razlikujemo prideve I i II deklinacije i prideve III deklinacije. I jedni i drugi grade komparativ na isti način, dok za gradnju superlativa postoje dva načina, jedan kod prideva na -er, bilo da su prve i druge ili treće deklinacije, a drugi kod svih ostalih, bez obzira na deklinaciju. Naravno, postoje i izuzeci, ali za početak ćemo se baviti pravilom, izuzetke ćemo ostaviti za drugi članak.

Građenje komparativa

Komparativ se gradi tako što se na osnovu prideva dodaje nastavak –ior za muški i ženski rod, odnosno –ius za srednji rod.

pozitiv	osnova	komparativ
altus,3	alt-	altior,altius
piger,-gra,-grum	pigr-	pigrior,pigrius
tener,-era,-erum	tener-	tenerior,tenerius
gravis,-e	grav-	gravior,gravius
felix,-icis	felic-	felicior,felicius
celeber,-bris,-bre	celebr-	celebrior,celebrius
celer,-eris,-ere	celer-	celerior,celerius
uber,-eris	uber-	uberior,uberius

Građenje komparativa

Komparativ se menja po trećoj deklinaciji, ali ne kao pridev, već kao imenica konsonantske osnove tipa color,-oris za muški i ženski rod i tempus,-oris za srednji rod.

Građenje superlativa

Kao što smo već rekli, postoje dva načina gradnje superlativa, jedan za prideve na –er, a drugi za sve ostale. Kod prideva na -er u superlativu nema nepostojanog -e- ni kod prideva koji ga imaju u pozitivu ili komparativu. Zbog toga izgleda kao da se nastavak –rimus,-rima,-rimum ne dodaje na osnovu prideva, već na nominativ jednine muškog roda:

• pulcher,-chra,-chrum
  • pulcherrimus,pulcherrima,pulcherrimum
• tener,-era,-erum
  • tenerrimus,tenerrima,tenerrimum
• celeber,-bris,-bre
  • celeberrimus,celeberrima,celeberrimum
• celer,-eris,-ere
  • celerrimus,celerrima,celerrimum
• uber,-eris
  • uberrimus,uberrima,uberrimum

Caesalpinia pulcherrima

Euphorbia pulcherrima

Kod ostalih prideva pravilne komparacije nastavak za superlativ je -issimus,-issima,-issimum:

• altus,3
  • altissimus,altissima,altissimum
• gravis,-e
  • gravissimus,gravissima,gravissimum
• felix,-icis
  • felicissimus,felicissima,felicissimum
• potens,-entis
  • potentissimus,potentissima,potentissimum

Superlativ se menja kao pridev prve i druge deklinacije na –us.

Komparativ i superlativ u rečenici

Za razliku od našeg jezika, gde i komparativ i superlativ traže predlog od sa genitivom, u latinskom jeziku ni komparativ ni superlativ ne idu sa predlogom. Komparativ traži ablativ bez predloga, dok superlativ traži partitivni genitiv.

Haec puella est pulchrior me. – Ova devojka je lepša od mene.

Haec puella est pulcherrima nostrum. – Ova devojka je najlepša od nas.

Iza komparativa takođe dolazi poredbeni veznik quam – nego.

Haec puella est pulchrior quam ego. – Ova devojka je lepša nego ja.

Hi homines sunt seduliores quam nos. – Ovi ljudi su vredniji nego mi.

Superlativ bez partitivnog genitiva može se prevesti opisno.

Haec puella est pulcherrima. – Ova devojka je veoma lepa.

komparacija-pridevaПреузми

O matre pulchra filia pulchrior – O lepša kćeri prelepe matere

Horacije

Carmina Burana – Ave, formosissima

Tekstovi za decu na latinskom

https://ia800200.us.archive.org/8/items/TestiPerRagazziInLatinoPinocchioPaperinoAsterixEcc/Testi%20per%20ragazzi%20in%20latino%20-%20Pinocchio%2C%20Paperino%2C%20Asterix%2C%20ecc%2C.pdf

Još jedan razlog da učite latinski

Quaerendo invenietis

Latinski na latinskom

Imperativ

Kao što znamo iz našeg jezika, imperativ je zapovedni način. Njime se pored zapovesti izražavaju i zabrane, preporuke, podsticanja, molbe i sl. Imperativ nije vreme, jer je jasno da se odnosi na (bližu ili dalju) budućnost. U latinskom jeziku, za razliku od našeg, postoje dve vremenske kategorije imperativa, za bližu (imperativ prezenta) i dalju (imperativ futura) budućnost. Imperativ prezenta ima samo drugo lice jednine i množine, jer se očekuje da se naređenje (zabrana, preporuka, molba) izvrši neposredno nakon izricanja. Imperativ futura pored drugog ima i treće lice jednine i množine, jer se naredba (zabrana, preporuka, molba) može preneti i odsutnom licu.

Festina lente! – Žuri polako!

Oba imperativa se grade od prezentske osnove. Za drugo lice imperativa prezenta (imperativa I) nema nastavka, već je jednak prezentskoj osnovi, sem kod glagola III konjugacije, gde joj se dodaje tematski vokal –e. Za drugo lice množine nastavak je –te, indoevropski nastavak za imperativ koji nalazimo i u našem jeziku (radi-te, misli-te, uči-te). U imperativu futura (imperativu II) prepoznatljiv je formant –to-, koji služi kao nastavak za drugo i treće lice jednine. U drugom licu množine dodaje mu se nastavak –te, a u trećem licu množine ubacuje se prepoznatljiva –nt– suglasnička grupa.

Imperativ pomoćnog glagola sum,esse,fui

U svim oblicima imperativa koristi se osnova za atematske oblike es-, sem u trećem licu množine, gde se ispred -nt- grupe pojavljuje tematski vokal -u-, a ispred njega osnova za atematske oblike s-.

Imperativ I

lice	jednina	množina
2.	es!	este!

Imperativ II

lice	jednina	množina
2.	esto!	estote!
3.	esto!	sunto!

Imperativ glagola I, II i IV konjugacije

Imperativ I

jednina	do,1	teneo,2	venio,4
2.	da!	tene!	veni!
množina
2.	date!	tenete!	venite!

Imperativ II

jednina	do,1	teneo,2	venio,4
2.	dato!	teneto!	venito!
3.	dato!	teneto!	venito!
množina
2.	datote!	tenetote!	venitote!
3.	danto!	tenento!	veniunto!

Imperativ glagola III konjugacije

Kod glagola na -io III konjugacije -i- iz osnove se gubi ispred tematskog vokala -e.

Imperativ I

jednina	scribo,3	capio,3
2.	scribe!	cape!
množina
2.	scribite!	capite!

Imperativ II

jednina	scribo,3	capio,3
2.	scribito!	capito!
3.	scribito!	capito!
množina
2.	scribitote!	capitote!
3.	scribunto!	capiunto!

Negacija imperativa

Imperativ se retko negira, jer postoji više načina za izražavanje zabrane u latinskom jeziku. Uglavnom se negira imperativ II, a negacija je ne.

Ne clamatote! – Ne galamite!

Discipuli ne clamanto! – Neka đaci ne galame!

Futur

Futur je, kao i u našem jeziku, buduće vreme, ali, za razliku od našeg jezika, nije složen glagolski oblik, nego oblik prezentske osnove. Nastavci se, za razliku od prezenta i imperativa, razlikuju kod pravilnih glagola, dok pomoćni glagol sum,esse,fui ima specifične oblike, jer niti ima istu osnovu kao u prezentu i imperativu, niti su mu nastavci kao kod drugih glagola.

Nastavci za glagole I i II konjugacije

Jednina

1. -bo
2. -bis
3. -bit

Množina

1. -bimus
2. -bitis
3. -bunt

Futur glagola I i II konjugacije

jednina	do,1,dedi,datum	fleo,2,flevi,fletum
1.	dabo – daću	flebo – plakaću
2.	dabis – daćeš	flebis – plakaćeš
3	dabit – daće	flebit – plakaće
množina
1.	dabimus – daćemo	flebimus – plakaćemo
2.	dabitis – daćete	flebitis – plakaćete
3.	dabunt – daće	flebunt – plakaće

promena glagola I i II konjugacije u futuru I

Dabit deus his quoque finem.

Daće bog i ovome kraj (Vergilije, Eneida)

Nastavci za glagole III i IV konjugacije

Jednina

1. -am
2. -es
3. -et

Množina

1. -emus
2. -etis
3. -ent

Futur glagola III i IV konjugacije

jednina	emo,3	capio,3	venio,4
1.	emam – kupiću	capiam – uhvatiću	veniam – doći ću
2.	emes – kupićeš	capies – uhvatićeš	venies – doći ćeš
3.	emet – kupiće	capiet – uhvatiće	veniet – doći će
množina
1.	ememus – kupićemo	capiemus – uhvatićemo	veniemus – doći ćemo
2.	emetis – kupićete	capietis – uhvatićete	venietis – doći ćete
3.	ement – kupiće	capient – uhvatiće	venient – doći će

Futur pomoćnog glagola sum,esse,fui

Jednina

1. ero
2. eris
3. erit

Množina

1. erimus
2. eritis
3. erunt

Negacija futura

Negacija futura razlikuje se od našeg jezika. S obzirom na to da je u našem jeziku futur složen glagolski oblik, negira se pomoćni glagol – neću biti, nećeš doći, nećemo dati, dok se u latinskom negacija non stavlja ispred oblika futura – non ero, non venies, non dabimus.

Fortasse erit, fortasse non erit.

Možda će biti, možda neće biti.

Futur u zavisnoj rečenici

Kad se futur nađe u zavisnoj rečenici, prevodi se našim futurom drugim.

Donec eris sospes, multos numerabis amicos;
tempora si fuerint nubila, solus eris.

Srećan dok budeš bio, drugove imaćeš mnoge;
ako vremena ti zla naiđu, ostaćeš sam.

Ovidije

Konjunktivi

Konjunktiv imperfekta gradi se od prezentske osnove, dok se konjunktivi perfekta i pluskvamperfekta grade u aktivu od perfekatske osnove, dok su u pasivu složeni glagolski oblici od participa perfekta pasiva i konjunktiva pomoćnog glagola sum,esse,fui.

Građenje konjunktiva imperfekta

Konjunktiv imperfekta aktiva gradi se tako što se na infinitiv prezenta aktiva dodaju lični nastavci –m, –s, –t, –mus, –tis, –nt.

• do,1 – darem
• fleo,2 – flerem
• emo,3 – emerem
• capio,3 – caperem
• scio,3 – scirem
• sum,esse,fui – essem
• volo,velle,volui – vellem

• 

  fero,ferre,tuli,latum – ferrem
• eo,ire,ii,itum – irem

Izuzetak je glagol fio,fieri,factus sum, koji nema infinitiv prezenta aktiva.

• fio,fieri,factus sum – fierem

Konjunktiv imperfekta pasiva se gradi tako što se na prezentsku osnovu dodaju nastavci –rer, –reris, –retur, –remur, –remini, –rentur.

• conor,1 – conarer
• polliceor,2 – pollicerer
• utor,3 – uterer
• patior,3 – paterer
• mentior,4 – mentirer

Upotreba konjunktiva imperfekta

Najčešće značenje konjunktiva imperfekta je neispunjiva želja za sadašnjost:

• Utinam nescirem! – Kamo sreće da ne znam!
• Utinam homines humani essent! – Kamo sreće da su ljudi čovečni!
• Utinam ne mentireris! – Kamo sreće da ne lažeš!

Od ove nezavisne upotrebe konjunktiva razvio se irealni kondicional za sadašnjost:

• Si homines humani essent, vita facilior esset. – Da su ljudi čovečni, život bi bio lakši.

Građenje konjunktiva perfekta

Konjunktiv perfekta aktiva gradi se tako što se na perfektatsku osnovu dodaju nastavci –erim, –eris, –erit, –erimus, –eritis, –erint.

• do,1,dedi,datum – dederim
• fleo,2,flevi,fletum – fleverim
• ago,3,egi,actum – egerim
• capio,3,cepi,captum – ceperim
• sentio,4,sensi,sensum – senserim
• sum,esse,fui – fuerim
• volo,velle,volui – voluerim
• fero,ferre,tuli,latum – tulerim
• eo,ire,ii,itum – ierim

Konjunktiv perfekta pasiva je složen glagolski oblik od participa perfekta pasiva i konjunktiva prezenta pomoćnog glagola sum,esse,fui.

• polliceor,2,pollicitus sum – pollicitus sim
• utor,3,usus sum – usus sim
• patior,3,passus sum – passus sim
• mentior,4,mentitus sum – mentitus sim
• gaudeo,2,gavisus sum – gavisus sim
• fio,fieri,factus sum – factus sim

Upotreba konjunktiva perfekta

Najčešće upotrebe konjunktiva perfekta su mogućnost i stroga zabrana:

• Dixerim – Rekao bih (mogućnost)

Od ove upotrebe razvio se svršeni potencijalni kondicional:

• Si hanc lectionem melius didiceritis, meliores notas acceperitis.
  – Kad biste bolje naučili ovu lekciju, dobili biste bolje ocene.

• Ne hoc dixeris! – Da nisi to rekao! (stroga zabrana)

Tu ne quaesiveris – scire nefas – quem mihi, quem tibi
finem di dederint…

Ti ne traži da znaš – znati je greh – kakav su moj i tvoj
dali bogovi kraj…

Horacije

Građenje konjunktiva pluskvamperfekta

Konjunktiv pluskvampefekta aktiva se gradi tako što se na perfekatsku osnovu dodaju nastavci –issem, –isses, –isset, –issemus, –issetis, –issent.

• 

  do,1,dedi,datum – dedissem
• fleo,2,flevi,fletum – flevissem
• colo,3,colui,cultum – coluissem
• capio,3,cepi,captum – cepissem
• sentio,4,sensi,sensum – sensissem
• sum,esse,fui – fuissem
• volo,velle,volui – voluissem
• fero,ferre,tuli,latum – tulissem

Kod glagola eo,ire,ii,itum i složenica i- iz osnove se gubi ispred dugog -i- iz nastavka:

• eo,ire,ii,itum – issem
• abeo,abire,abii,abitum – abissem

Konjunktiv pluskvamperfekta pasiva je složen glagolski oblik od participa perfekta pasiva i konjunktiva imperfekta pomoćnog glagola sum,esse,fui.

• conor,1,conatus sum – conatus essem
• polliceor,2,pollicitus sum – pollicitus essem
• utor,3,usus sum – usus essem
• patior,3,passus sum – passus essem
• mentior,4,mentitus sum – mentitus essem
• gaudeo,2,gavisus sum – gavisus essem
• fio,fieri,factus sum – factus essem

Upotreba konjunktiva pluskvamperfekta

Najčešće značenje konjunktiva pluskvamperfekta je neostvariva želja za prošlost:

• Utinam tacuissem! Utinam nihil locutus essem! – Kamo sreće da sam ćutao! Kamo sreće da ništa nisam rekao!

Od ove upotrebe konjunktiva pluskvamperfekta razvio se irealni kondicional za prošlost:

• Si tacuisses, philosophus mansisses. – Da si ćutao, ostao bi filozof.